Značaj ranih afektivnih odnosa sa roditeljima Pored toga, značajan uticaj imaju i obrasci emocionalnog vezivanja dece...
  • Fizička i /ili emotivna prevara partnera – kako se postaviti? Prvo, tip partnerskog odnosa. U tradicionalnim odnosima bračno neverstvo se...
  • Zašto je psihološka podrška ljudima obolelim od malignih bolesti potrebna u različitim fazama lečenja? Bez obzira na individulane razlike između ljudi (pol, starost, obrazovanje,...
  • " /> Porodični životni ciklusi i razlike između funkcionalne i disfunkcionalne porodice « Ginekološka ordinacija – Femini
    Pretraga

    Telefon: 011/2435-822
    Adresa: Kneginje Zorke 24/stan 1
    E-mail: femini@open.telekom.rs
     
    Porodični životni ciklusi i razlike između funkcionalne i disfunkcionalne porodice
    Porodica nesumnjivo simbolizuje najdublje čovekove snove (snove o bezuslovnoj ljubavi, sigurnosti, zaštićenosti, stabilnosti, intimnosti, progresu i uspešnom napretku) ali i različite strahove (strahove od neuspeha, napuštanja, bolesti, mogućih gubitka). Segal, 1983

    Najveći deo života svaki čovek provodi u porodici ili u vezama sa porodicom (primarnom porodicom porekla ili novoformiranom porodicom tzv.porodicom prokreacije). Porodica je »transmiter« (prenosnik) ne samo genetskog materijala već i sistema vrednosti i raznih modela funkcionisanja iz ranijih generacija.Svaka porodica ima prošlost i u svakoj porodici se nalaze »podeljene karte« sa kojima valja što bolje odigrati u životnom ciklusu punom predvidivih (razvojnih) i nepredvidivih (sredinskih) iskušenja i stresora. (J., Srna, 1997)

    Porodica može da bude izvor najveće dobrobiti za čoveka ali i stresa i može da doprinese i da se ličnost razvija u veoma nepovoljnim i otežavajućim okolnostima koje su u suprotnosti sa njenim potrebama (Vukov, M.,1988).Porodica može da bude snažan izvor stresa za članove koji je čine, jer se porodica može posmatrati kao mesto na kome se prelamaju različiti biološki, psihološki i socijalni uticaji.

    Porodica prolazi kroz 8 razvojnih prodičnih životnih ciklusa.Navedena podela je više teorijska i uopštena jer u savremenom društvu postoje brojni faktori koji mogu da poremete uobičajen, normalan tok porodičnog životnog ciklusa.

    1.Početna porodica – sklapanje braka i učenje partnera da funkcionišu kao dijada što znači uspostavljanje granica prema roditeljskim porodicama tj.porodicama porekla; zatim uspostavljanje granica prema spolja (komunikacija, stil života, pravila, odnos prema prijateljima i sl.); zatim, strukturisanje vremena, sistema vrednosti, uspostavljaju se kompromisi.

    2.Porodica sa malim detetom obuhvata trudnoću, rađanje prvog deteta i period do predškolskog uzrasta prvog deteta (3-5 god.).Porodica može maksimalno da stimuliše ili da inhibira razvoj.Može da podstiče pozitivno ponašanje, da preusmerava negativno i stimuliše nove obrasce ali može i da blokira buduću adaptaciju dece.U modernoj porodici u kojoj oba roditelja rade, borba se najčešće vodi oko toga ko će preuzeti odgovornost i poslove oko dece.Tradicionalna porodica je podsticala da majke preuzmu najveću odgovornost za odgajanje dece.Roditeljstvo je snažan generator razvoja i jedna od nalepših ali i najzahtevnijih „obaveza“ u životu čoveka.

    3.Porodica sa predškolskim detetom traje do polaska deteta u školu.Ovo je bitna faza za psiho-seksualni razvoj dece.Psihoanalitičari smatraju da se u ovoj fazi razrešavaju konflikti sa istopolnim roditeljem u „borbi“ za roditelja suprotnog pola.Ova faza može da aktivira eventualne nerešene slične probleme i kod roditelja i da uzrokuje probleme vezane za roditeljstvo ali i aktivira bračne probleme koji nisu rešavani u prethodnom periodu.

    4.Porodica sa školskim detetom je veoma važna faza jer u porodicu ulazi školski sistem.Dete započinje proces socijalizacije jer u njegov svet ulaze školski drugovi, njihovi roditelji, učitelji i nastavnici.Roditelji u ovoj fazi imaju više vremena da se posvete profesionalnim aktivnostima.U ovoj fazi se prodice najčešće javljaju zbog problema sa detetom (problemi u školi, problemi u ponašanju i sl.) međutim iza problema deteta je gotovo uvek nerešen roditeljski ili bračni konflikt.

    5.Porodica sa adolescentom je period od ulaska deteta u pubertet do odlaska deteta iz kuće.Buran period u kojem i porodica ulazi u novi proces reorganizacije. Roditelji više nisu autoriteti i adolescenti otvaraju porodicu za čitav niz novih vrednosti – uvode nove prijatelje, novu muziku, donose nove stavove.Adolescenti teže nezavisnosti i samostalnosti i pomeranju granica ali je veoma bitno uz davanje veće nezavisnosti istovremeno i zadržati granice i strukture da bi se omogućio kontinuiran razvoj porodice.U ovoj fazi se često dešava pobuna protiv roditelja ali to je gotovo uvek način na koji adolescenti razvijaju svoj identitet. Neretko se roditeljima u ovoj fazi dešavaju krize srednjeg doba koje mogu da rezultiraju preuređenjem odnosa u braku ali i razvodom.

    6.Rasturanje porodice – odlazak dece od roditelja je normalan proces.Način na koji mladi čovek napušta porodicu u velikoj meri određuje njegov budući život (sposobnost za brak, porodicu, druženje, profesionalni rad).U nekim porodicama ova faza se doživljava kao period uživanja u kojem roditeljski par može da se posveti sebi i svojim hobijima a kod drugih ovaj period stvara osećanje praznine i gubitka, dovodi do depresije partnera ili čak do dezintegracije.

    7.Postroditeljska porodica – sindrom praznog gnezda.Situacija je teža kada se u ovom stadijumu izgubi partner ili kada se ne može realizovati u ulozi bake i deke.

    8.Ostarela porodica je period smanjenja ekonomskih prihoda, opadanja funkcionalnih sposobnosti zbog starosti i pojava bolesti.Mnogo je delikatnih odluka u ovoj fazi – ko će, gde, kako negovati ostarele roditelje?

    Funkcionalna porodica nije samo ona porodica koja ispunjava ekonomske, psihološke, socijalne, reproduktivne funkcije već ona porodica koja pokazuje tendencije rasta i razvoja a posebno kroz teške periode koji su puni izazova i kriza.

    Dobar pokazatelj funkcionalnosti porodice je najčešće period stresnih i kriznih situacija kroz koje porodica tokom razvojnog životnog ciklusa prolazi.Ključno je pitanje kako se porodica suočava sa stresnim i kriznim situacijama različitih vrsta (razvojne, akcidentne krize) i kakav je kvalitet razrešavanja krize (da li porodica teži održavanju ravnoteže tj.homeostaze opirući se promeni ili koristi negativan feedback ili pozitivan feedback pomoću kojeg uspeva da krene putem promene).U funkcionalnim porodicama tranzicija tj.prelaz iz jedne razvojne faze u drugu kao i suočavanje sa različitim kriznim i stresnim događajima je olakšano postojanjem balansa između porodične stabilnosti (homeostaza) i porodične promene (morfogeneza).(Srna, J., 2000).

    Ovaj balans obezbeđuju:

    • Fleksibilne porodične granice, veze i struktura moći, jasne porodične uloge i pravila i spontani afilijativni stil
    • Individuacija članova porodice koja podrazumeva toleranciju na bliskot i odvojenost, neslaganje i neizvesnost
    • Poštovanje različitosti i individualnosti drugih
    • Prisustvo humora, nežnosti, nege i nade
    • Razvijene bračne, roditeljske i socijalne relacije

    Karakteristike funkcionalne porodice mogu se sagledavati i sa aspekta povezanosti članova u zajednicu, zatim, imajući u vidu organizacionu stabilnost i adaptibilnost porodice tj.fleksibilnost u odnosu na unutrašnje i spoljašnje zahteve za promenom i efikasno prevladavanje stresa.Važni kriterijumi funkcionalnosti porodice su i otvorenost komunikacija i efikasno rešavanje problema i razrešavanje konflikata, zatim, posedovanje psihosocijalne podrške preko mreže proširene porodice i prijatelja, zajednice i širih socijalnih sistema.

    Promene u porodičnom sistemu su nužno povezane sa unutrašnjim ili spoljašnjim događajima koji zahtevaju redefinisanje porodičnih obrazaca.Povodi za promenu mogu biti očekivani (fiziološki razvoj – odrastanje, pubertet, starenje); sociokulturni (polazak u školu, penzionisanje), porodični skript i sl.Povodi mogu biti i neočekivani (hronična bolest u porodici, prerana smrt i gubitak, razvod).

    Mr sci Tamara Klikovac, psiholog, porodični psihoterapeut.Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Odeljenje pedijatrijske onkologije

    Leave a Reply